br. 4
|
(Milutin Djurickovic: NAJDRAZA REKA, Panorama pesnika iz dijaspore 1939-1999, "Knjigoteka", Beograd 1999) Nesvakidasnja knjiga-cvetnik o srpskim pesnicima u rasejanju - Najdraza reka, odgovarala je pesnickom i kritickom pozvanju autora Milutina djurickovica (1967). Prisutan sa nesmanjenim zarom i marom u knjizevnom zivotu, djurickovic je u dobri cas okupio pesnike za decu i mlade koji zive i rade izvan svoje domovine. Tako su se izmedju korica nasli iz sesnaest zemalja 77 autora sa svojstvenim im zajednickim crtama, pri cemu poneko od njih ima svoje zasebno knjizevno obelezje. Medju njima je, mudrih i sigurnih, pisaca koji nisu odoleli zovu carobnih i bajkovitih prostora detinjstva. Stvaraoci u rasejanju pokazuju univerzalno interesovanje za decji svet. Posveceni pesnickoj muzi, oni ne beze od stvarnosti, dodiruju "korisne i zdrave" teme i sadrzaje koje karakterisu atributi emocije i maste. Sa finim smislom za knjizevnost, pevaju o svemu sto mlado bice okruzuje: o prirodi, svetu zivotinja, stvarima zivim i mrtvim koji uzdisu i tuduju kao svaki zivi stvor. Ipak, mozaicki diskurs i orijentir je detinjstvo kao lirsko doba nasega zivota. Iz svakog stiha odjekuje vlastito autorovo doba mladosti. Jezik pesme je podredjen zakonima igre. Sve se odvija u domenu igre kao najvise poezije i najdublje vilozofije detinjstva. Njome pesnik dodiruje zice decje osecajnost. Prirodno, i humor se pojavljuje u ulozi noseceg elementa estetske stihovane gradjevine. Artisti u pregrstima dele smeh od razlicite ruke, smeh grgoljiv, leprsav, zvonak, iz srca. Humor, igra i masta, po pretpostavci, osnovna obelezja stihova koji nalaze odjek u detetu. Nema ekstremnih zahvata, eksperimenata, prekoracenja u jeziku i sakacenja reci. Direktno usmeren na adresata, pesnik iz tudjine se odrice pesme koja nosi poucnu crtu, odbija da dete marsira u ritmu njegovog bubnja. - Ukomponovana edukacija, redje misao koja se namece putem presije, odjekuje sasvim prihvatljivo. Nacickane raznovrsno skrojenim i mastom dimenzioniranih likova, humorom zacinjene, kongruentne moralne i poucne vrednosti, bezazlene prostodusnosti, slatkorecive i cikajovinski milozvucne - pesme iz Najdraze reke prate, povremeno, nepotrebni delovi, spoticanja u ritmu klizanja i nefunkcionalne poruke. Samo, po izuzetku, njihov nedostatak je neuverljiva autorova poza. Pesnici zastupljeni u Najdrazoj reci, uzeto u krupnim potezima, pevaju bez praznina, razgovetno i jasno. Njihova umetnost je kombinacija postupaka, sugerise toplinu i pravu radost, pitki i zdravi humor. Sonornost i eufonija daju zvucnu vrednost stihu. U najboljim stihovima, zuje strujna pismena, odzvanjaju reci kao zlatnici. Nemalo je pesama lepih po svojoj harmoniji, koje znace i zrace - toplih kao sto je topao svez hleb, domace ognjiste i rodni kraj. Djurickovicevo delo je knjiga - venac u koji je, staromodno receno, upleteno najlepse cvece nasih decjih pisaca iz dijaspore. Usavsi u evropski horizont ocekivanja ona stoji kao neuverljivi egzemplar. - Posebno, valja istaci da je njen sastavljac, Milutin Djurickovic, promer kako se, sluzeci predano svome delu, sluzi svome narodu.
Tihomir Petrovic
|
design by: INternetClub
