br. 4
|
Marina S. Grujic: Ako rec otvara vrata Detinjstva, slika je prozor kroz koji najdalje vidim. I OPAZAJNO, LIRIKOM Rec je kljuc. Detinjstvo je kljuc. Sasvim dovoljno, tek da se odskrinu zeljena vrata, a potom beskrajno poniranje u slike i predele - knjizevne visoravni, polemicke planinske masive, leprsave metafore poezije i proze, elegiju smirene ravnice i tako u vecnu setnju blagoglagoljivim dubodolinama iz kojih se jednom ode, da bi se beskonacno vracalo... Zapravo, boravi li se jednom, ne ode se nikada. Rec je kljuc. Detinjstvo je kljuc. Sasvim dovoljno, tek da se odskrinu zeljena vrata... II ZMAJ, IGRE, DETINJSTVO /Riznica uspomena/ Igre nisu zaboravile Zmaja. Postase Zmajeve decje igre. Igre se nisu prepustile zaboravu. Zelele su rodozacece. Tako nasta Detinjstvo, daleke 1975. godine... Niko ne zna kako, zapravo, izgleda detinjstvo. Dete pod njegovim sigurnim okriljem jos nije akceptovalo potreban stepen samosvesti, spoznaju koju radja iskustvo kako bi se u pravom trenutku identifikovalo s autenticnim slikama. Ono, doduse, ne izlazi izvan okvira identifikacije sve dotle dok je dete, ali to cini mahom nespoznajno ili uz nedovoljan procenat spoznaje. Suprotno detetu, covek je stalno na udaru refleksivne plime i oseke arhetipa sopstvenog detinjstva, medjutim, ono je skriveno u zasenku njegovog unutrasnjeg bica i slike ozivljavaju tek na kratko, nedovoljno da ih razum prepozna i ustupi mesto njihovom veselom razlistavanju... Vracanjem 25 godina unazad, nije tesko zakljuciti da je Detinjstvo, casopis o knjizevnosti za decu manifestativno promenio nekoliko oblicja u smislu tehnickih karakteristika kao i da su, u zavisnosti od potrebe, ucinjene nekolike digresije u odnosu na uobicajeni koncept. Casopis je iznjedrio sve moguce i nemoguce sto je publikaciji ovog tipa a zavidnog renomea bilo dostupno (nema cega nije). Kuriozitet je u cinjenici da on i danas postoji, ekvilibrirajuci u vremenskom vakumu. Percepcija je dvojaka: s knjizevno - istorijskog aspekta on je Mladost u najboljim godinama; konceptualno, i dalje je - Dete. Dete svoga rodozacetnika, dete svojih autora, drug ostaloj deci. Biti sve istovremeno, nije lako. Nimalo. III OD PARCIJALNOG DO GLOBALNOG Detinjstvo je multispektralni knjizevni casopis koji, parcijalno posmatrano, najvaznije domete dugi niz godina ostvaruje upravo u teoriji knjizevnosti za decu. Ova oblast je, vanfakultativno, u svim ostalim segmentima bavljenja knjizevnoscu nepravedno zapostavljena (zanemarena) i ne posvecuje joj se duzna paznja. Ovde apostrofiram samo deo pomenute paznje koji ima dodirnih tacaka sa medijima. Dakle, izostaje medijsko popularizovanje koje bi bilo barem ekvipolentno onom koje se posvecuje teoriji o ozbiljnoj knjizevnosti (knjizevnosti za odrasle). Iz ovih razloga, uocljiva je izuzetna funkcionalnost casopisa Detinjstvo koji sublimira dragocene zapise, u pojedinim momentima pojednostavljuje mogucnost vanudzbenicke edukacije i materiju cini dostupnom a njen veci deo i projektabilnim, stavljajuci ga u upotrebnu funkciju s krajnjim ciljem cije je ishodiste - praksa. Globalno posmatrano, Casopis je u kontinuiranoj funkciji pomenutog rodozacetnika – Zmajevih decjih igara koje nadgradjuje i bogati, cineci znacajnu sponu izmedju jugoslovenske i svetske knjizevnosti za decu. Sintetizujemo li ova dva knjizevno-opservativna aspekta - parcijalni i globalni, razlozno izvodimo zakljucak koliki je znacaj Casopisa od momenta njegovog pojavljivanja, a koliki je danas, u okolnostima suzenog prostora savremene jugoslovenske knjizevnosti za decu. IV PRECI I POTOMCI (U duhu tradicije...) U proteklih 25 godina interpretativni tokovi Detinjstva uvrezili su jos jednu njegovu kvalifikativnu, danas tradicionalnu notu na osnovu koje se moze smatrati, uz ostalo i casopisom-promoterom u selektivnim okvirima ovoga pojma. U selektivnim okvirima zato jer iz istorijata Casopisa se vidi da kvaziknjizevnim interpretacijama nije bilo (i nema) mesta, sto svedoci o njegovom visokom renomeu. Unutrasnji blokovi svake od ovih publikacija pojedinacno i svih zbirno potvrdjuju vascelo, neomedjeno knjizevno (i sire), kulturno bogatstvo, sazdano od citavog miljea stvaralaca. U nas i u svetu, njihova imena predstavljaju okosnice knjizevne i likovne istorije druge polovine XX veka i odrednice knjizevnim istoricarima koji se bave ili ce se u buducnosti baviti istrazivanjem stvaralastva ovog perioda. Prve stranice Detinjstva svojim stvaralackim nervom ispisivali su najpre oni autori cija imena su uveliko znacila i zracila na jugoslovenskoj knjizevnoj pozornici, da bi im se postepeno pridruzili i ostali, manje poznati stvaraoci, Ne razdvajajuci ih i ne pominjuci bibliografski precizno i detaljno sve, podsetila bih samo na pojedine: Bozidar Kovacek, Bozidar Kovacevic, Veljko Petrovic, Desanka Maksimovic Gvido Tartalja, dusan Rdovic, Stevan Raickovic, Grigor Vitez, Ddragan Lukic, Miroslav Antic, Milovan Danojlic, Bogomil Karlavaris, Miroslav Egeric, Drasko Redjep, Branko Copic, Mira Aleckovic, Bozidar Timotijevic, Jovan Dundjin i mnogi drugi. I Zmaj. Pre i posle svih. To jasno ukazuje na cinjenicu da je Detinjstvo bez nasusne potrebe za namirivanjem svoga duga udvaranjem jugoslovenskoj knjizevnoj tradiciji, i te kako vodilo racuna o njoj. To cini i danas. To su cinili i cine mnogi autori (stalni ili povremeni saradnici Casopisa) cije se knjizevno delo temelji mahnom na korenima autenticnog stvaralastva druge polovine XIX pa sve do tridesetih godina XX veka. Medju gorepomenutim imenima knjizevnika ima, dakako i onih koji su svojim stilizovanim inovacijama u poeziji i prozi na originalan nacin osvetlili i pojasnili i drugi ugao percepcije, gradeci sopstvenu stvaralacku prizmu koja se u manjoj meri oslanja na tradicionalne postulate "iskrajanja forme" i opet tradicionalni, konceptualni prilaz datoj tematici. Ne upustajuci se u parcijalnu analizu dela, navodim za primer Dusana Radovica. Promisljajuci danas o njegovom nemalom zivotnom delu, verujem da je i on, poput potomka koji uspehom zadivi pretka, pohodio siguran put tradicionalizma trazeci sopstvenu stazu. Kako je primetio da se ona odlucno racva, zakoracio je njom, zbirajuci plodove i prinoseci ih na dar oluji koja je rasplamsala njegove stvaralacke pozare. Ovo je samo jedan od uocenih momenata, medjutim, Detinjstvo je to naslutilo, iskazujuci vispren i senzibilan sluh za knjizevnu tradiciju, ali i njene antipode, uvek dobrodosle. Stavise, pozeljne uporedo s razvojem moderne umetnosti, prevashodno knjizevnosti kod nas i u svetu. V OBZNANA PROMISLJANJA /Varijabilna amplituda zapisa o knjizevnosti/ Gotovo sva znacajnija pulsiranja koja su se osetila u razvoju savremene jugoslovenske knjizevnosti za decu, varirala su na amplitudi zapisa u Detinjstvu. Izlaganja sa okruglih stolova odrzanih u okvirima brojnih savetovanja (u vreme trajanja Zmajevih decjih igara) zastupljena su na stranicama Casopisa jednako kao i knjizevno-istorijske analize, polemike, promisljanja jednog ili grupe autora, itd. Detinjstvo ima meru. Zasto ovo isticem? Stoga sto Casopis nijedno momenta nije tautoloski zastranio, a nebrojeno puta mogucnost je postojala. Detinjstvo nije casopis o teoriji knjizevnosti za decu, vec casopis o knjizevnosti za decu. Utoliko prethodna napomena, da Detinjstvo ima meru. Iz broja u broj (a narocito u brojevima cije objavljivanje sledi neposredno po odrzavanju Zmajevih decjih igara), Casopis belezi i na specifican nacin ozivotvorava strucni deo Igara, brojne priloge sa savetovanja kao rezultat naucnih istrazivanja na jednu ili vise srodnih ili raznorodnih tematika. Ne sporeci znacaj video prezentativa ili (i) audiovizuelnih manifestativa, kompjuterske tehnike i interneta, misljenja sam da Detinjstvo kao "opipljiva publikacija" ima nadmocniju specificnu tezinu. Pomenula bih i zbornicke zapise koji na slican nacin prate realizaciju srodnih, ali i raznorodnih manifestacija. Ono sto je nesumnjivo jasno jeste cinjenica da nema mesta poredjenju. Stoga i cinim ovu digresiju u smeru zbornickih zapisa, kako bih istakla kvalifikativnu dimenziju serijskih publikacija (njihovu kvalitativnu i kvantitativnu prednost). Takvo je i Detinjstvo, casopis strucne namene i za odredjene populacione krugove. CEMU SE VRACAM U "DETINJSTVU" i ostale, raznorodne knjizevne forme. VI INTERDISCIPLINARNI KOLOPLET Detinjstvo jeste interesantna knjizevna figuracija, u zavisnosti od odabira ugla opservacije, uvek drugacija. Jedna od znacajki Casopisa je dragocen interdisciplinarni preplet (sve u funkciji knjizevnosti), pocev od vrednosne kategorizacije strucno-naucnih tekstova, obilja stvaralackih opusa ("Izabrano iz novih rukopisa", itd.) autora iz zemlje i inostranstva, likovnih opusa (ilustracije, vinjete, strip, likovni separati itd.), dokumentacije, fotodokumentacije, bibliografije razlicitih tipova, registara razlicitih tipova, itd. U cilju odrzavanja potrebnog stepena informativnosti, negovanje i jos kvalitetnije obradjivanje i prosirivanje teme pregled casopisa (iskoristiti maksimalno mogucnost obavestavanja putem internet-a) jeste pozeljno, a ova rubrika atraktivno polaziste za mnoga istrazivanja. Ovome pridruzujem izuzetno vrednu i uvek zanimljivu rubriku "Knjizevnost za decu u svetu" koja, uz ostalo, otvara paradigmaticki ugao percepcije ne samo u stvaralaca u nas, vec i u knjizevnih kriticara, polemicara, knjizevnih istoricara... To bi, ujedno bile sasvim skromne naznake daljeg kretanja Detinjstva. O globalnom stvaralackom opusu ne bih detaljnije govorila, smatrajuci da mu naznake nisu potrebne i da je jedino cista inspiracija stimulator njegovog daljeg kretanja. Knjizevna pratnja autenticnog stvaralastva (pominjana kritika, polemika, prikaz i ostalo) morala bi biti pozorna u funkciji dopunjavanja i mestimicnog preusmeravanja kako bi se s parcijalnog na globalni plan prenela teorija vrednovanja "na osnovu preciznih estetsko-pedagoskih parametara." (Danijele Djankane). |
design by: INternetClub
