br. 4
|
Vladislava Gordic: U tekstu Svakojake Alise, objavljenom u britanskom listu Gardijan povodom stogodisnjice rodjenja Luisa Kerola, britanski pisac DZef Nun (1959) setno konstatuje da je "medju modernim britanskim romanopiscima uzaludno traziti duh Alise u zemlji cuda" i izrazava bojazan da je Kerol predstavnik fantastike od kakve se u engleskoj knjizevnosti izgleda odustalo. Po Nunu, britanska kultura je kultura cinicnosti u kojoj je opstanak dveju Kerolovih knjiga o Alisi pravo cudo. "Da li je popularnost Kerolovog dela ishod puke nostalgije, ili to njegove pripovesti sadrze neprijatne tajne koje su nam i danas potrebne?" pita se Nun. Putevi knjizevne recepcije su nedokucivi, ali jedno je jasno - Kerol je u korpusu britanske knjizevnosti u isti mah dragoceni unikat i veoma redak izuzetak. Delom zbog ocevidnog razocaranja u britanske pisce koji se nisu prepustili kerolovskoj igrivosti, DZef Nun, i sam pisac romana sa granice naucne fantastike i bajke kakvi su Vurf (nagradjen prestiznom nagradom "Artur Klark"), Polen ili Nimfomacija, odlucuje da napise knjigu o Alisi. Tako nastaje Automatska Alisa (1996, srpski prevod 1997), omaz Luisu Kerolu koji postuje strukturu, kompoziciju i igre recima ovog velikog prijatelja malih devojcica. U stilskom, jezickom i pripovedackom smislu, Nunova knjiga o Alisi je kreativna reinterpretacija Kerola. Na ideju da napise ovaj roman Nun je dosao, kako kaze, "pomalo kerelovski": dok je citao kriticku studiju Martina Gardnera Anotirana Alisa, pao mu je na um naslov Animirana Alisa. "Imao sam viziju lutke sa pogonom na paru, grubu automatsku verziju Alise", rekao je Nun. Ta lutka u njegovoj masti ubrzo postaje "robotska kopija male devojcicce", toliko verna originalu da ni sama Alisa ne bi umela da sebe razlikuje od svog mehanickog duplikata. Nun je, dakle, dosao na ideju da stvori dvojnicu Kerolove junakinje koja bi bila automat. Nunova blasfemicna vizija Alise, kako je sam karakterise, motivisana je tehnologijom dvadesetog veka i njenim odmakom od realnog prema virtualnom - ne virtualnom kao nestvarnom i fantasticnom, nego shvacenom kao mogucnost novih vidova egzistencije. Zato je junakinju izmestio iz njenog viktorijanskog okruzja: Nunova Alisa dobija priliku da putuje kroz vreme, da se zatekne u jednom postmodernom Mancesteru i sretne sa teorijom haosa, genetskim inzenjeringom i kvantnom fizikom, ali isto tako i sa apstraktnim slikarstvom, rok muzikom, filmovima Kventina Tarantina i fenomenom masovnih ubica. Jedan od kljucnih razloga zasto je Alisa s kraja milenijuma takva jeste i kiberpank, vrsta naucnofantasticne proze u koju Nuna rado svrstavaju. Nunovi romani na razmedji bajke, tehnoloske utopije i postmoderne parodije promovisali su ga u vodecu figuru ove vrste science fiction proze. Iako izmedju poetike kiberpanka i Nunovih romana ima bitnih razlika, vezuje ih pojam kojim se kiberpank simbolicki objasnjava, a koji je prisutan i u Automatskoj Alisi - pojam termita. Naime, u vreme dok je bio student univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, sada vec davne 1976, prvo pero kiberpanka Vilijam Gibson procitao je esej filmskog kriticara Manija Farbera naslovljen Umetnost slona i umetnost termita. Farber razlikuje dva vida stvaranja: "umetnost belih slonova", koja podrazumeva zanatsku perfekciju i formalnu logiku kao kriterijume valjanosti umetnickog dela, i "umetnost termita", programsko opredeljenje stvaraoca za anarhicnost, multiplikovanje i variranje. Impuls "termitske umetnosti" opstao je u Gibsonovom stvaralastvu i celom kiberpanku kao multimedijalnom pokretu; kiberprostor, Gibsonov virtualni svet i mentalna dimenzija bitisanja koja nastaje kao posledica interfejsa coveka i kompjutera, postao je emblem "termitske svesti". Stoga nije slucajno sto, posle putovanja kroz vreme, prva osoba koju Nunova Alisa srece nije Beli Zec, nego upravo termit - tacnije, bice nazvano kompjutermit, simbolicki predstavnik programskih sistema koje ugrozava specifican virus, nosilac principa nasumicnosti, otpora logici i koherentnosti kakvim se priroda rukovodi, a koji je nemoguce neutralisati tehnologijom i genetskim inzenjeringom. Radnja Nunovog romana pocinje jednog kisnog novembarskog popodneva, godine 1860. Tada Alisa, u potrazi za papagajem, ulazi u veliki zidni sat svoga dede Mortimera, ni ne sluteci da je ceka putovanje kroz vreme. Sasvim nenadano, ona se obrela u godini 1998. Tacno vek posle smrti Alisinog tvorca, svet se pretvorio u koloniju nakaznih stvorenja, i njime upravljaju takozvane Gradjanske Zmije (Civil Serpents). Na celoj planeti besni bolest novomonija (nenjmonia), ishod eksperimentisanja u oblasti genetskog inzenjeringa, izvodjenog s namerom da se sva bica na Zemlji pretovre u dobrocudne ljude-miseve. Umesto toga, pojavile su se najrazlicitije vrste mutanata: bica nastala ukrstanjem ljudi sa abazurima, sudoperima, sapunom, zavesama, klavirima. . . Naravno, nastala su i bica koja su pola ljudi, pola zivotinje. Jedna od takvih je "umetnik himere", covek-pauk po imenu Kventin Tarantula (u kome prepoznajemo reditelja postmodernih saga o nasilju), gospodja Kompjutermit koja se bavi kompjutermatikom, covekoliki jazavac optuzen za "paukoubistvo", zena-vrana gdja Kroudingler koja se bavi "kroutransznanjologijom" i mnogi drugi. Alisa srece svoju sestru bliznakinju (tnjin tnjister): ispostavlja se da je to njena uvecana i ozivljena lutka Isala. Isalino ime je, dakako anagramski izvedeno od Alisinog; ona postaje Alisina automatska dvojnica i druzbenica u razresavanju misterioznih ubistava. Naime, samo dvanaest bica na Zemlji zna da novomonija nije nikakva prirodna anomalija, nego da je vestacki indukovana bolest, i ona moraju biti smaknuta. Ta bica su zapravo zivotinje sa Alisine slagalice, cijih dvanaest komadica ona mora da vrati sa sobom u 1860-tu godinu kako bi spasila svet od propasti. Tokom svog putesestvija, Alisa ce sresti gospodina po imenu Zenit O Klok (to je glavom Nun, cije prezime na engleskom znaci "podne"), ali i samog Kerola glavom - i to u trenutku kad zabunom dospe u Ne-cester, grad mrtvih. Alisa ce uspeti da resi zagonetku ubistava po slagalici i vrati se u "svoj" Mancester, ali ce joj ostati nejasno koja se Alisa vratila - ona od krvi i mesa, ili pak ona automatska? Do kraja zivota ona ce osecati cudne trnce u mozgu i u udovima koji ce tu nedoumicu samo pojacavati. Ontoloska nedoumica oko toga koja se Alisa vratila u Mancester (ili su se obe mozda stopile u jednu?) jos jedna je srodnost sa kiberpankom. Kiberpank nije samo puka idolatrija tehnologije: on podrazumeva, pre svega, stalnu bitku multiplikovanog i disperziranog subjekta za opstanak u haj-tek svetu. Kiberpank govori o marginalizovanim protagonistima u visoko-tehnoloskim drustvima, o njihovoj borbi sa sistemom koji je poduprt razvijenim informacijskim tehnologijama i koji sve vise postaje, putem proteza, kloniranja ili simuliranja stimulusa, deo njih samih. Ironija i snaga kiberpanka leze u anarhicnoj i decentralizovanoj retorici, apstraktnoj kodifikaciji znakova i striktnom odvajanju znacenja od informacije. Centralne teme kiberpanka su proteze, genetske promene, veptacka inteligencija i neurohemija. Ipak, kiberpank je bitno predodredjen promenom odnosa civilizacije prema tehnologiji. Tehnologija, naime, vise nije zatocena u kuli od slonovace, nego pocinje da nas dotice i prozima, da se "lepi za kozu, reaguje na dodir", kako kaze kiberpanker Brus Sterling. I postmoderna proza i naucna fantastika polaze od pitanja kako je svet stvoren i uverenja da njegovo stvaranje nije okoncano, a ne od pokusaja da ga spoznamo. Svest o tome da se iza razigranih Kerolovih slika i jezicke invencije kriju filozofske meditacije o pojmovima stvarnog i nepostojeceg, sna i stvarnosti, prolaznosti i vecnosti, oblikuje i Nunovo shvatanje fantastike. "Zidovi izmedju sna i realnosti vrlo tanani i mogu se lako srusiti", kaze Nun. Drugim recima, kerolov, Nunov i svet kiberpanka prikazuju prevagu haosa i nasumicnosti u prirodi, upravo onog elementa koji sprecava suverenu vladavinu logike kakvu ljudski um pokusava da nametne. Svet se stalno menja jer priroda neprestano iznalazi nacine da se suprotstavi i logici koja zeli da njene zakone stavi pod kontrolu. Koberpank svet se dodatno komplikuje cinjenicom da se tehnologija svojom nepredvidljivoscu i nelogicnoscu izdize na nivo prirode. Tehnologija koja izmice kontroli pocinje da se ponasa jednako kao priroda. Dok je naucna fantastika opsednuta slikom robota i pitanjem kada to masina pocinje da poprima ljudska obelezja, kiberpank, opsednut motivom proteze i prosirenjem granica ljudskog tela, zeli da dosegne trenutak u kom ce ljudsko bice postati masina. Vodeci autor kiberpank proze Vilijam Gibson prvi je u romanu Neuromanser obradio lik marginalca u kiberprostoru i uveo pripovednu matricu zasnovanu na masiniziranju tela i simuliranju iskustva. Roman Brusa Sterlinga Ostrva u mrezi moze se smatrati jednom verzijom price o Alisi koja sastavlja slagalicu: obicna devojka dospeva u situaciju da raskrinka nuklearnu zaveru u postnuklearnom dobu. U delu Sizmatrica Sterling se bavi opozicijom "sejperi" - "mehanisti": prvopomenuti mogucnosti tela prosiruju protezama, a ovi potonji se u istom cilju sluze tehnikama bio-inzenjeringa, odnosno kloniranjem. Ocigledno je da u prikazivanju distopijske slike Mancestera iz 1998. godine i epidemije novomonije Nun pribegava ovom drugom resenju: na mancesterskom Albert Skveru Alisa srece bica nastala ukrstanjem ljudi sa vevericama, nojevima, lamama, bubama, pastrmkama, vrapcima i meduzama. Medjutim, Nun ide i korak dalje, posmatrajuci genetska ukrstanja kao razlicite nacine da se sastave komadici decje slagalice. Tako Alisa vidi ljude koji su, kako kaze, "uslagaliceni" sa predmetima. Takoi nastaju klavir-cure, sapun-momci, zavesocure, koferodecaci, a Alisa srece i coveka koji umesto glave ima kuhinjsku sudoperu. Nun tako prikazuje jedan krajnje bizaran vid kloniranja, ocito s namerom da motive kiberpanka oboji kerolovskim humorom. Alisa u zemlji cuda je, po recima Donalda Rakina, "komicni mit o covekovom neresivom problemu smisla u besmislenom svetu". Ona je prica o potrazi za identitetom i uzaludnim pokusajima covekovog uma da prirodne pojave saobrazi svom intelektualnom sistemu. Nunov roman nije daleko od takve intencije, s tom razlikom sto je odiseja njegove junakinje naucno-tehnoloska: Alisa pokusava da unese red u dostignuca nauke i tehnologije cija mutacija preti da bude fatalna. Ako je Alisa u zemlji cuda parabola o odnosu ljudskog uma prema apsurdu i paradoksu, Automatska Alisa moze se bez mnogo dvoumljenja nazvati ludistickim traktatom o opiranju prirode silama nauke i tehnologije. Kratak zapis o Luisu Kerolu, objavljen u zbirci eseja Kritika i klinika, francuski filozof Zil Delez zakljucuje recima: "Kerol nije dozvolio da ista prodje kroz smisao, nego se svime igrao u besmislu, posto je raznolikost besmisla dovoljna da objasni citav univerzum, njegove uzase kaogod i njegove divote". DZef Nun se u raskrinkavanju varljive logicnosti sveta takodje posluzio nonsensom i otvorio vrata igri kao nacinu otkrivanja tajni zivota. |
design by: INternetClub
