br. 4
|
Zvonimir Opacic: Odazivam se na Vas poziv, povodom cetvrt veka postojanja casopisa o knjizevnosti za decu Detinjstvo, da napisem sta mislim o dosadasnjim dometima Casopisa, o njegovoj sadasnjoj fizionomiji i da predlozim ponesto o njegovim putevima za buducnost i to kao saradnik Detinjstva od 1976. godine. Pre svega, zelim da istaknem da je Casopis u toku proteklih dvadeset pet godina, i pored trazenja svoje fizionomije, bio nas najbolji, najznacajniji casopis o knjizevnosti za decu koji je znacajno usmeravao nasu knjizevnost za decu novim tendencijama i vrednostima, a u novije vreme i prema knjizevnosti za decu u svetu i to upoznavanjem citalaca sa stranim piscima, knjizevnostima za decu i teoreticarima u pregledima stranih casopisa o knjizevnosti za decu, kao i bogateci svoje sadrzaje novim prilozima koji su studiozna istrazivanja, teorijsko istorijska razmatranja, sinteze i uopstavanja onog sto dominira u aktuelnom trenutku naseg knjizevnog stvaralastva za decu u objavljenim radovima u rubrici Stvaraoci i pojave, a narocito u novoj rubrici Znaci vremena. A sada da Vam odgovorim na neka pitanja. Kad je rec o tome cemu Detinjstvo nije posvetilo dovoljno paznje, smatram da Detinjstvo, koje izdaju Zmajeve decje igre, nije dovoljno posvetilo paznju, pre svega, velikom Zmaju, osnivacu nase poezije za decu, koji je svojim vrednim pesmama neosporno uticao na dalji razvoj nase poezije za decu, odnosno istrazivackim radovima o tome, kao i onim pesnicima i proznim piscima iz nase knjizevne tradicije koji su dalje razvijali nasu knjizevnost za decu bogateci je novim temama, odlikama i vrednostima. Takodje, s obzirom da se Zmajeve decje igre organizuju svake godine trebalo je redovno u broju posle igara informisati citaoce o razgovorima, izlaganjima pisaca i kriticara na Tribini Zmajevih decjih igara. Potrebe akademskih sredina i profesija koje se bave knjizevnoscu za decu: na filoloskim fakultetima, uciteljskim fakultetima, visim skolama za obrazovanje vaspitaca, nastavnika osnovnih skola, ucitelja, vaspitaca, pa i bibliotekara decjih odeljenja u bibliotekama Casopis je zadovoljavao nekim objavljenim radovima kojima je prenosio sta se dogadja u nasem savremenom izucavanju knjizevnosti za decu, ali ne i sve potrebe i ne dovoljno sistematski prema njihovim programima. Ukoliko bi Casopis imao stalnu odgovarajucu rubriku za te potrebe, to bi povecalo broj pretplatnika vaspitaca, ucitelja, nastavnika osnovnih skola, profesora visih skola i fakulteta, sto bi smanjilo materijalne teskoce, a povecalo interesovanje za Casopis i broj njegovih saradnika. Knjizevna kritika koju objavljuje Casopis solidna je i zbog toga sto je bira Redakcija a narocito glavni, odgovorni urednik, ali ima i poneki afirmativni prikaz iveci broj priloga jednog autora u istom broju kada popunjava celu rubriku. Svoje misljenje o savremenoj kulturnoj situaciji izostavio bih jer je to slozeno pitanje, pa bih se zato malo zadrzao na kulturi za decu. Casopis Detinjstvo uspesno je razvijao savremenu kulturu za decu objavljenim tekstovima o savremenom knjizevnom stvaralastvu za decu: poeziji, bajkama, romanima, bajkovitim romanima, a u 1998. i o dramskom stvaralastvu, slikovnicama, pa i o decjem filmu iako je to casopis o knjizevnosti za decu. Na pitanje kako zamisljam uspesan casopis o knjizevnosti za decu, u mom odgovoru bice ujedno primedbe, predlozi i poneki odgovor na Vasa pitanja. 1. Smatram da uspesan casopis o knjizevnosti za decu, kakav je casopis Detinjstvo, treba da bude strucni, istoricarski, kriticarski i naucni casopis, a ne samo naucni jer bi se interesovanje saradnika i citalaca svelo na uzi akademski krug. Nove brojeve casopisa Detinjstvo karakterisu strucni, istrazivacki, kriticarski i naucni radovi, pa tako Casopis nije ni "akademski ustogljen" ni "previse naucan", sto potvrdjuje veliki broj raznovrsnih autora, pa ne bi trebalo da bude takav po autorima samo akademskih zvanja jer i autori bez akademskih zvanja mogu da budu autori istrazivackih, studioznih, kriticarskih i drugih radova zasnovanih na nauci. 2. Uspesan casopis o knjizevnosti za decu mora da bude i materijalno uspesan uz pomoc navedenih finansijera, a takodje i uz pomoc masovnih pretplatnika: pisaca, proucavalaca, kriticara knjizevnosti za decu, profesora fakulteta, uciteljskih fakulteta, visih skola za obrazovanje vaspitaca, nastavnika knjizevnosti osnovnih skola, ucitelja, vaspitaca, bibliotekara i drugih ako u casopisu nadju ono sto ih interesuje i sto im pomaze u radu i osete potrebu i mogucnost saradjivanja, sto bi podiglo nivo kulture za decu. Takodje, materijalne izvore treba potraziti uz pomoc saradnika iz Republike Srpske i Crne Gore, kao i od donatora iz srpskih dijaspora ili od njihovih pretplatnika jer casopis Detinjstvo objavljuje tekstove o nasoj knjizevnosti za decu i o italijanskoj, rumunskoj, bugarskoj, makedonskoj, luzicko-srpskoj, ruskoj, jermenskoj, nemackoj, sirijskoj i drugim. 3. Uspesan casopis treba da ima zanimljivu, aktuelnu, vrednu i bogatu sadrzinu, brojne stare i nove saradnike i veliki broj citalaca, pretplatnika. Zato treba da ima vise stalnih, povremenih i vanrednih odgovarajucih rubrika. Nekadasnji brojevi Detinjstva imali su nesto malo raznovrsnije rubrike, a novi brojevi iz 1998. po tri-cetiri, nekad pet uglavnom stalnih rubrika: Stvaraoci i pojave, Iz novih rukopisa, Osvetljenja, Pregled casopisa i novu, vrlo vrednu rubriku Znaci vremena, zatim povremene rubrike: Sadrzaj prethodno godista, Bibliografija knjiga za decu i o knjizevnosti za decu na srpskom jeziku objavljenih u prethodnoj godini, kao i vanredne rubrike: Secanja i U pocast pesnikinji. Iako su to vredne rubrike, smatram da je nazive nekih od tih rubrika trebalo preciznije, konkretnije formulisati, a ne samo, moglo bi se reci, figurativno, pa se neki tekstovi mogu objaviti u jednoj ili drugoj rubrici. Zato bih predlozio stalne, povremene i vanredne rubrike, a Vi procenite, bez zamerki, koliko sam u pravu i usvojite, ako nadjete za potrebno, neke od predlozenih rubrika. Stalne rubrike: Rubriku Iz novih rukopisa izostavio bih jer je sadrzana u rubrici Osvetljenja, odnosno u predlozenoj rubrici Prikazi novih knjiga za decu ili knjiga o knjizevnosti za decu, a uz to svi su rukopisi novi. Povremene rubrike: Vanredne rubrike: Tematski broj casopisa Detinjstvo treba u prethodnom broju, kao obavestenje i poziv saradnicima, najaviti. Neki saradnici nisu znali da se priprema tematski broj casopisa posvecen Desanki Maksimovic. Jedan od njih sam bio i ja, pa mi je zao sto nisam poslao svoj prilog o dragoj i cenjenoj pesnikinji o kojoj mi je objavljen rad u Detinjstvu. Osim navedenih misljenja, primedaba i predloga, predlazem da se medju rubrikama (ili kao posebni radovi) u Detinjstvu nadju: Razgovori sa popularnim piscem za decu, Vredni pesnicki ili prozni prvenci, Prikazi antologija i Istrazivacki radovi: Kakva tematika najvise interesuje savremenu decu, Kakvi junaci decjih knjiga odusevljavaju savremene malde citaoce, Koja vrsta knjizevnih dela decu najvise privlaci, Kakav jezik deca najvise vole i drugi. No, to je mozda i previse od onog sto ste trazili, pa Vam se izvinjavam zbog duzine ovog teksta mada se tesim Vasom napomenom da "obim odgovora nije nicim ogranicen". Na kraju, molim Vas, kao vrsnog urednika, da moj tekst ne shvatite kao neko "popovanje", vec kao niz dobronamernih misljenja i predloga pisanih sa namerom i nadom da ce Vam bar nesto koristiti i da mi necete zameriti jer sam pisao sa najboljim namerama. |
design by: INternetClub
