br. 4
|
Branislava Kovačević: Časopis "Detinjstvo", jedini u našoj zemlji koji se ozbiljno bavi poetikom književnosti za decu, slavi dvadeset i pet godina izlaženja. Poželimo mu još mnogo godina, dobrih i sposobnih urednika i stručnih i poslu prilježnih saradnika. Nije slučajno što se rodio baš u Novom Sadu pod skutom Zmajevih igara. Gde bi bilo prikladnije mesto za njegov nastanak? I nije slučajno što je jedan od njegovih pokretača i dugogodišnjih glavnih urednika bio čovek koji je mnogo učinio da književnost za decu bude predmet fakultetskih izučavanja. Tek sa pojavom kadra koji je književnost za decu izučavao izbiljnije moglo se govoriti o teorijskom praćenju, esejistici i kritici ove vrste književnosti. Rađanje i rast "Detinjstva" uz ostale vrsne saradnike u kasnije urednike, neraskidivo je vezan za ime Slobodana Ž. Markovića. Njemu duguje naučnu potku na kojoj će zasnivati svoj dalji razvoj kao i umeće da okupi i zadrži saradnike. Početak izlaženja "Detinjstva" bio je ravan oranju ledine, jer dok su veći kulturni centri tadašnje SFRJ imali časopise koji su se bavili poetikom književnosti za decu (OTROK IN KNIGA, Umjetnost idjete i dr.) na srpskom jezičkom području takav specijalizovani časopis nije postojao. Radovi retkih pojedinaca koji su se zaputili u neispitano područje književnosti za decu objavljivani su uzgredno u časopisima koji su bili namenjeni književnom stvaralaštvu mladih ili za mlade. "Detinjstvo" je od samog početka okupilo saradnike sa čitavog jugoslovenskog područja. Želim mu da i dalje zadrži tu orijentaciju, bez obzira na sve gorke čaše koje smo popili, jer istinska kultura ne priznaje granice, geta i nacionalne torove. Ona je nacionalno vredna samo ako je opšteljudska, dostupna svima, otvorena za sve, ona povezuje ljude i narode. Kako vidim budućnost "Detinjstva"? Želim da verujem da će oni koji brinu o srpskoj kulturi razumeti značaj "Detinjstva" i njegovu jedinstvenost i učiniti sve što mogu da časopis živi i traje. I ovo ne samo zbog casopisa bez kojega ne bi trebalo da bude ni jedna skola u Srbiji, vec i zbog toga što književnost za decu nikada više ne sme postati ni sporedna ni uzgredno područje književnosti. Zemlje i narodi koji brinu o svome podmlatku takve greške ne čine. Svako novo književno delo namenjeno deci i mladima valja da bude osvetljeno sa svih strana ogledima, esejima i kritikom. Zbog nedostatka takvog odnosa prema književnosti za decu ostali smo bez patriotske pesme, a ima i drugih nedostataka koji se nikako ne mogu pravdati uklanjanjem didaktike iz književnosti. Didaktika nema u književnosti šta da traži, ali književnost bez poruke to i nije. "Detinjstvo" treba čitaoce da upoznaje sa razvojem književnosti za decu u različitim kulturnim sredinama, i istovremeno da se otvori za izučavanje naše književne baštine i onoga što ona sadrži kao pogled na dete i detinjstvo. Istovremeno, ono treba da prati i glavne tokove savremene književnosti za decu. Rad na tri koloseka ne samo da je složen, već u uslovima u kojima danas bitiše naša kultura možda i nerealan. Pa ipak, kao jedan od saradnika smatram da ništa što budemo žrtvovali i uradili za decu i mlade neće biti uzaludno. Znam da materijalne brige ne muče samo pojedince. One muče i "Detinjstvo". Uverena sam da većina saradnika neće zaliti napor, i biće spremna da časopis podupre i podrži sve do nekih boljih dana. I na kraju, da "Detinjstvo" pozdravim u zmajevskoj tradiciji: kao cveće usred leta. Nek godina mnogo traje i priloge vredne daje. |
design by: INternetClub
