ZMAJEVE DEČJE IGRE
Međunarodni centar književnosti za decu
BUNTOVNICIMA BEZ RAZLOGA
Pre ravno sto
godina, u londonskom Pozorištu Vojvode od Jorka, kročivši na daske koje život
znače, na velika vrata ušao je u literaturu jedan drski, prgavi dečarac i
do dana današnjeg, generacijama, ostao poznat po tome što je odbio da poraste.
Iako se prvi put pojavio u romanu Mala bela ptica, još 1902., tek premijera
komada izvedenog 24. decembra 1904. godine proslavila je Petra Pana i primorala
Džejmsa Metju Barija da ga, sedam godina kasnije, uknjiži i trajno smesti
među korice. Od tada Vendino hodočašće po Zemlji Nedođiji, ne prestaje da
uzbuđuje najmlađe čitaoce, ali i gledaoce ekranizovanih verzija ove fantastične
priče poznatog škotskog noveliste.
Priča koja je prethodila rađanju njegovog literarnog junaka započinje u Keningtonskom
parku, negde 1897. godine, kada je Bari upoznao trojicu dečaka, od petorice
braća iz porodice Levelin Dejvis. Na žalost sva trojica će nešto kasnije tragično
završiti život, kao uostalom i njegov stariji brat Dejvid, koji je umro nakon
nesreće na klizanju, ne dočekavši 14. rođendan. Gubitak dragih, a bliskih
mu ljudi, rezultirao je opsednutošću neprolaznim detinjstvom, koja se transponovala
i sublimirala u lik pobunjenog adolescenta, odmetnika u već pomenuti park,
da bi živeo s vilama. Iako se vile rađaju iz prvih dečjih osmeha, život s
njima, na šta ukazuje i ponašanje ćudljive Zvončice, očito, nije bio dovoljno
uzbudljiv. Zbog toga Petar Pan odlazi u Zemlju Nedođiju, gde nalazi azil i
društvo izgubljenih dečaka.
Ni sam Bari, sa svojih metar i pedeset, nije se mogao smatrati baš odraslom
osobom. Otuda se i njegov pogled na svet, iz te perspektive, umnogome podudara
sa viđenjem istog od strane njegovog najpoznatijeg junaka. Nasuprot njemu,
Vendi Darling je glas razuma koji prebacuje rampu u formi margine i iskoračuje
van korica knjige u realni svet. Tu vlada ustaljeni poredak, a zakonima prirode
nemoguće se odupreti. Spolja gledano prirodne procese je nemoguće usporiti
i eliminisati, ali iznutra stvari izgledaju drugačije. Što će reći, starenje
i odrastanje nisu jedno te isto, kao što ni Zemlja Nedođija nije geografski
pojam, već psihološki. Za one koji misle drugačije i Nedođiju još uvek smatraju
poželjnom destinacijom, otkrićemo da se ona nalazi “odmah nadesno, pa pravo
do jutra”.
Naravno da vam ništa osim Barijeve knjige ne preporučujemo. Život nije ni
bajka ni fantstična priča, zato Zmajeve stihove Sad ti je dato, sad grli svet,
primite kao dobronamerni savet i svoje detinjstvo trošite dok ga još imate.
Sve što dolazi posle detinjstva je priča o njemu, onoliko lepa i uzbudljiva
koliko ste znali i umeli da je takvom načinite.
Ovog juna, dok traje veliko prolećno spremanje, obeležićemo dve stogodišnjice.
Proslavićemo stoti rođendan Barijevog buntovnika bez razloga, Petra Pana i
odati stogodišnji pomen Jovanu Jovanoviću Zmaju, koji se na dan 13. juna,
zaputio u pravu pravcatu i jedinu moguću Nedođiju. Možda samo vatre doglasnice
što prodiru iz daljnih eona, podgrevaju našu sumnju da takva zemlja ipak postoji.
Međutim, dok gledate u zvezdano nebo da li ste sigurni da iza svakog treperavog
sjaja stoji zvezda. Možda su neke odavno ugašene, a njihova svetlost zatečena
na putu do nas predstavlja, za nekog, jedinu svetlu tačku nečijeg postojanja,
a za nekog, samo, lažni sjaj. U pravu su i jedni i drugi. Ja nekako više verujem
ovim prvim i pun pritajenog optimizma, na kraju poslednje rečenice ovog uvoda,
stavljam svetlu tačku.
Pop D. Đurđev
 |
Preuzmite program u WORD formatu (47 program)
PROGRAM 47. Zmajevih dečjih igara
design by: INternet Club
